Ауторка: Биљана Ћирић
Недавно одржани фешн селекшн скренуо је пажњу медија и јавности што због свог звучног назива, што због бројних јавних личности које су овај догађај својим учешћем подржале. Посебна пажња била је посвећена најмлађим манекенима који су, обучени у слатке хаљинице и панталонице најновијег мод колекшна, дражесно представили свој кет вок. У друштву тржишне оријентације, о којој је Фром писао, човек доживљава друге као робу, управо као и самог себе. У том случају, свако представља заправо само свој продајни део. Разлика међу људима редукује се на пуку квантитативну разлику – неко је више или мање привлачан, успешан, и зато вредан. Овај процес не разликује се од онога што се догађа роби на тржишту. Слика и пар ципела такође бивају редуковани на своју прометну вредност – своју цену. Индивидуалност и јединственост у том случају постају потпуно безвредни. Реч једнакост такође мења своје значење. Некада је идеја да су сви људи једнаки подразумевала да сви они имају исто фундаментално право да буду третирани као циљеви за себе, а не као средства. Једнакост данас постаје еквивалент за разменљивост, тј. права негација индивидуалности.
Имајући у виду ова савремена стремљења, постаје јасније зашто нови култур-трегери вребају са свих страна делећи универзалне лајф стајл савете. Зашто би ико улагао напор у читање ма какве литературе, уколико посредством медија може на лак и брз начин да сазна како живети у складу са собом по реики мајсторима, те како уредити свој стан по фенг шуију и слично.
У чему је заправо проблем? Можда у чињеници да се у тој бујици страних речи и модних трикова наш језик негде изгубио, а с језиком лагано и наш сопствени идентитет. Стари народи су знали да док год живи њихов језик и док год традиција траје, нема нестанка народа. Ти народи и данас зато воде жестоку борбу за очување свога језика. Шта се за то време догађа с нама? Поводљиви за свим што звучи довољно модерно, гнушамо се и стидимо властитог порекла и властитих обичаја, да ли услед сопственог осећања инфериорности након свега што смо кроз историју преживели?
Недавно одржани фешн селекшн скренуо је пажњу медија и јавности што због свог звучног назива, што због бројних јавних личности које су овај догађај својим учешћем подржале. Посебна пажња била је посвећена најмлађим манекенима који су, обучени у слатке хаљинице и панталонице најновијег мод колекшна, дражесно представили свој кет вок. У друштву тржишне оријентације, о којој је Фром писао, човек доживљава друге као робу, управо као и самог себе. У том случају, свако представља заправо само свој продајни део. Разлика међу људима редукује се на пуку квантитативну разлику – неко је више или мање привлачан, успешан, и зато вредан. Овај процес не разликује се од онога што се догађа роби на тржишту. Слика и пар ципела такође бивају редуковани на своју прометну вредност – своју цену. Индивидуалност и јединственост у том случају постају потпуно безвредни. Реч једнакост такође мења своје значење. Некада је идеја да су сви људи једнаки подразумевала да сви они имају исто фундаментално право да буду третирани као циљеви за себе, а не као средства. Једнакост данас постаје еквивалент за разменљивост, тј. права негација индивидуалности.
Имајући у виду ова савремена стремљења, постаје јасније зашто нови култур-трегери вребају са свих страна делећи универзалне лајф стајл савете. Зашто би ико улагао напор у читање ма какве литературе, уколико посредством медија може на лак и брз начин да сазна како живети у складу са собом по реики мајсторима, те како уредити свој стан по фенг шуију и слично.
У чему је заправо проблем? Можда у чињеници да се у тој бујици страних речи и модних трикова наш језик негде изгубио, а с језиком лагано и наш сопствени идентитет. Стари народи су знали да док год живи њихов језик и док год традиција траје, нема нестанка народа. Ти народи и данас зато воде жестоку борбу за очување свога језика. Шта се за то време догађа с нама? Поводљиви за свим што звучи довољно модерно, гнушамо се и стидимо властитог порекла и властитих обичаја, да ли услед сопственог осећања инфериорности након свега што смо кроз историју преживели?
У којим је земљама толико манастира тако великих и славних, реци ми, у којим градовима?!
Где је толико више од небројеног мноштва инока, што анђеоским и неспрегнутим животом живе?!
Где је усрђе према Богу и према божанственим?!
Где је добар ред народа, како међу властима, тако и међу поданицима?!
Нигде, осим овде (...)
Овако је о тој нашој малој земљи међу световима писао Григорије Цамблак. Највећа дела наше, па и светске књижевности настала су у том језику. Стога, уколико је српски језик једино што имају наши писци, а највеће што има народ, наше је право и обавеза да о том језику бринемо.
Где је толико више од небројеног мноштва инока, што анђеоским и неспрегнутим животом живе?!
Где је усрђе према Богу и према божанственим?!
Где је добар ред народа, како међу властима, тако и међу поданицима?!
Нигде, осим овде (...)
Овако је о тој нашој малој земљи међу световима писао Григорије Цамблак. Највећа дела наше, па и светске књижевности настала су у том језику. Стога, уколико је српски језик једино што имају наши писци, а највеће што има народ, наше је право и обавеза да о том језику бринемо.